Ја, умиљени Љубивој, дођох испод врха Небеске у Северову. Бејах рођен месеца сечка, дана двадесет другог и 7458. године (5203. године од зидања куле Вавилонске), од оца Милана и мајке Радине Милчановић из Рупељева, ђеда Миливоја и бабе Злате Ојданић из Равни, прађеда Милосава и Перке Радојевић из Северова и чукунђеда Мића, сина Јовановог и унука Јевђенија Маслара.
У сиромаштву свога знања, из сиромашног дома мојега упутих се у свет, распитујући се успут, од многих људи и учитеља мојих, за све оно што из живота хтедох дознати. Оставих са болом оца и матер моју и сестре моје и посветих се послу ради спасења својега и њиховога. На овом путу искушаван од Бесова бејах, стекох нешто мудрости и жену Хелену која ми роди сина Немању. Студирах ради помоћи таленту духа мојега и вратих се кући.
По доласку са студија, потражих место где би подигао себи двор и тако сазидах ову стену од Бога спремљену и даровану ми. Захвалих се и узвеселих се због ње јер место за подвиг прикладно беше.
Борих се за своју стену са Бесовима који хтедоше да ме одагнају са стене и тако од мене самога. Чувајући стену чувах и светињу свога опредељења. Три борбе водих: борбу политичку и физичку и борбу душевну.
Путеви су Богу различити. Борећи се не спасавам само себе него и другима помажем да нађу спас.